Realnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Očekivanja i Surove Svakodnevnice

Diploma Pravnog fakulteta dugo je u našem društvu nosila auru prestiža, stabilnosti i sigurne budućnosti. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju brojni diplomirani pravnici danas je daleko od te idealizovane slike. Kroz priznanja, iskustva i frustracije koje deli zajednica na forumima, otkriva se kompleksna i često poražavajuća slika o zaposlenju pravnika, visini plata i perspektivama karijere u ovoj profesiji.

Prezasićenost Tržišta: "Ima Nas Previše"

Jedan od kliučnih problema koji se konstantno nameće je ogromna prezasićenost tržišta rada. Godišnji upisi na državne i brojne privatne fakultete dovode do "hiperprodukcije" novih pravnika. Kao što jedan sagovornik primećuje, "godinu upiše 1800 ljudi, pričam o državnom, a privatni niču kao pečurke". Ovaj nesrazmer između ponude i potražnje direktno utiče na vrednost rada. Kada je ponuda radne snage toliko velika, a broj pravničkih poslova ograničen, poslodavci - bilo da su u pitanju državne ustanove, advokatske kancelarije, notari ili javni izvršitelji - mogu sebi da priušte da nude izuzetno niske početne plate. Kolega sa iskustom sumira: "Ima vas previse. Ako neće jedan da radi za neku siću, radiće neki drugi". Ovaj osnovni ekonomski princip stavlja mlade pravnikе u veoma nepovoljan položaj na početku karijere.

Plate Pravičnih: Surova Numerika

Rasprave o platama pravnika otkrivaju šokantno niske iznose, posebno na početku karijere. Priče o početnim platama od 30.000 do 40.000 dinara su, nažalost, česte, a ne retkost su ni priče o volontiranju bez ikakve nadoknade. Jedna koleginica iz Novog Sada podelila je svoje iskustvo: "radila sam četiri meseca u struci za 30k u ns i dala otkaz jer naravno nisam mogla da pokrijem troškove".

Čak i sa stečenim iskustvom i položenim pravosudnim ispitom, situacija ne postaje znatno bolja. Pravnici u državnoj upravi, opštinama i drugim organima često rade za plate koje jedva dostižu republički prosek. Kolega iz državne službe sa zvanjem savetnika i 8 godina staža konstatuje: "radim za malo više od 60k osnovne plate". Iako se u sudovima plate kreću nešto više, i one su daleko od onoga što bi se očekivalo za zahtevnu i odgovornu profesiju koja zahteva dugogodišnje školovanje i specjalizaciju.

Posebno kritična situacija je u kancelarijama javnih izvršitelja i notara. Iako su ove delatnosti poznate po visokim prihodima za nosioce ovlašćenja, plate zaposlenih pravnika su često na nivou minimalca. Ponude od 35.000 do 40.000 dinara su učestale, uz zahteve za dugim radnim vremenom, prekovremenim radom koji nije plaćen, a radne subote su česta pojava. "Radila sam kod javnog izvršitelja u Beogradu... trenutno zarađujem 38 hiljada plus prevoz", izveštava jedan pripravnik. Ovakvi uslovi navode mnoge da se zapitaju da li je uopšte vredno baviti se strukom.

Tehnički Pregledi i "Izmišljeni" Pravnički Poslovi

Još jedan segment koji ilustruje degradaciju struke je rad pravnika na tehničkim pregledima vozila. Koleginica koja je radila na takvom mestu opisuje posao koji ima veoma malo veze sa pravom: "radim sve od kase, zakazivanja, plaćanja, spremanja pazara, polisa, nalepnica, slanja mejlova, pravljenja izveštaja i još puno pratećih administrativnih poslova". Ovakvi poslovi, koje bi bez problema mogao da obavlja srednjoškolac sa odgovarajućom obukom, postali su "prelazno rešenje" ili čak trajno zanimanje za mnoge diplomirane pravnikе, što govori o dubokoj krizi u kojoj se profesija nalazi.

Advokatura: Luksuz za Izabrane?

Za mnoge mlade pravnikе, advokatura predstavlja vrhunac profesionalnog uspeha. Međutim, put ka samostalnoj advokatskoj praksi je prepren finansijskih i drugih prepreka. Kao što jedna iskusnija koleginica objašnjava, osim polaganja pravosudnog i advokatskog ispita, potrebno je izdvojiti značajna sredstva za upisninu u komoru (oko 4.000 evra), zakup prostora, opremu i pokretanje poslovanja. "Dakle, ako startuješ krajnje skromno, potrebno ti je 10.000 evra min", zaključuje se u diskusiji.

Osim finansijske barijere, postoji i izazov izgradnje klijentele u već prezasićenom prostoru. "U Beogradu svega 5.300 advokata u spisku", primećuje jedan učesnik debate, što govori o ogromnoj konkurenciji. Mnogi sagovornici ističu da je uspeh u advokaturi često rezervisan za one sa porodičnom tradicijom ili izuzetno jakim poslovnim vezama. "Najbolji je pravni kao onaj lik što ide i ronda po katastru i tuži državu... nađe model da zgrne pare", kaže jedan od sagovornika, aludirajući na specifične, često kontroverzne načine ostvarivanja visokih prihoda.

"Veza" kao Nezaobilazan Uslov

Gotovo svi segmenti pravničke profesije u javnom sektoru - od suda, preko tužilaštva, pa do opštinskih službi - opisani su kao okruženja u kojima je lična veza ili partijska pripadnost često presudnija od znanja i sposobnosti. "Za rad u javnom sektoru gleda se čiji si, a ne šta si završio i kako radiš posao", konstatuje jedan od diskutanata. Ova percepcija stvara osećaj bespomoćnosti i nepravde kod onih koji nemaju takvu "zaštitu", a istovremeno podriva samu suštinu pravnog sistema zasnovanog na meritokratiji.

Prekvalifikacija i Beg u IT Sektor

Suočeni sa ovakvom realnošću, sve veći broj mladih pravnika razmatra radikalne poteze - prekvalifikaciju ili potpuno napuštanje struke. IT sektor se često pominje kao primamljiva alternativa, sa višim platama i boljim uslovima rada. "Ako imaš klikera za IT, prekvalifikuj se dok si još mlad... vrv će ti trebati manje vremena nego da uspeš kao pravnik", savetuje jedna koleginica. Iako prelazak u potpuno drugačiju oblast zahteva dodatno vreme i ulaganje, za mnoge se čini kao racionalniji izbor od godina crnčenja za mizerne pare u pravničkim kancelarijama ili državnim institucijama.

Neki odlučuju da ostanu u struci, ali paralelno grade nešto svoje, van pravnog sveta. "Suprug i ja smo odlučili da pored posla u pravnoj sferi pokrenemo nešto privatno... sada za 7 dana zaradim koliko za mesec dana u kancelariji", deli svoje iskustvo jedna koleginica, naglašavajući potrebu za stvaranjem sopstvene sigurnosti.

Da Li Postaje Izlaz?

I pored svega mraka, postoje i svetli primeri. Neki pravnici uspevaju da izgrade uspešne karijere u velikim privatnim kompanijama, posebno stranim, gde su plate znatno bolje, a uslovi rada povoljniji. Drugi pronalaze svoju nišu u specijalizovanim oblastima kao što su međunarodno pravo, intelektualna svojina ili poresko savetovanje. Postoje i advokatske kancelarije koje fer tretiraju svoje zaposlene i nude im realne šanse za napredovanje.

Međutim, ti uspesi su često rezultat izuzetnog rada, dodatnog usavršavanja, poznavanja stranih jezika i, ne treba zanemariti, određene doze sreće i povoljnih okolnosti. Za prosečnog diplomiranog pravnika bez jakih veza ili porodične podrške, put ka stabilnoj i dobro plaćenoj karijeri ostaje izuzetno krivudav i neizvestan.

Zaključak: Potreba za Sistemskom Promenom

Stanje opisano u ovom tekstu nije samo skup pojedinačnih tužbi, već ozbiljan indikator sistemskog problema. Pravnička profesija u Srbiji je u krizi. Da bi se situacija promenila, potrebno je delovati na više nivoa: razmotriti smanjenje broja upisanih studenata, regulisati minimalne uslove i plate za pravnikе zaposlene kod nosilaca javnih ovlašćenja (notara, izvršitelja), unaprediti procese zapošljavanja u javnom sektoru kako bi bili transparentniji i zasnovaniji na meritima, i podstaći veću saradnju između fakulteta i privrede kako bi se studijski programi bolje uskladili sa stvarnim potrebama tržišta.

Do tada, mladi ljudi koji razmišljaju o upisu Pravnog fakulteta trebalo bi da se dobro informišu o stvarnim izgledima koji ih čekaju. A za one koji su već u procesu studiranja ili su tek diplomirali, ključna je fleksibilnost, spremnost na kontinuirano učenje van striktno pravničkih oblasti, građenje širokog spektra veština i, nažalost, strpljivost i upornost u suočavanju sa izazovima koje ova profesija danas nosi. Kao što jedan od učesnika rasprave rezimira: "Sve je u percepciji... možeš da se super snađeš za malo para, čak i provedeš, a možeš i da udaram glavom o zid i da trošiš brdo para misleći da ne može bolje". Izbor, nažalost, često nije samo u percepciji, već i u spoljnim okolnostima koje mnogi pojedinci teško mogu da kontrolišu.